Молитва Душо моја, лека појди во Ливорно, те молам. И со својата свеќичка Срамежлива, ноќе прошетај; и, ако имаш време, пребарај и пиши, дали бива да е случајно Ана Пики сè уште меѓу живите жива. Од Ливорно, токму денес, патот ме враќа тажен мене. Но ти, што си толку чиста на кошулката иста ќе се сетиш, и на рубинот како капка крв, врз златната белезица што ја носеше на градите, додека лежеше. Душо моја, биди добра и оди побарај ја. Знаеш што сè би дал да ја сретнам крај патот. | Preghiera Anima mia, leggera va’ a Livorno, ti prego. E con la tua candela Timida, di nottetempo fà un giro; e, se n’hai il tempo, perlustra e scruta, e scrivi se per caso Anna Picchi è ancora viva tra i vivi. Proprio quest’oggi torno, deluso, da Livorno. Ma tu, tanto più netta di me, la camicetta ricorderai, e il rubino di sangue, sul serpentino d’oro che lei portava sul petto, dove s’appannava. Anima mia, sii brava e va’ in cerca di lei. Tu sai cosa darei se la incontrassi per strada. |
Џорџо Капрони (Giorgio Caproni, 1912 - 1990) се родил во Ливорно, а по студиите во Џенова, се преселил во Рим, кадешто минал најголем дел од животот. Освен поезијата пишувал раскази и мемоари, а објавил и воен дневник („Отворени денови“, 1942). Од француски јазик преведувал дела од Аполинер, Пруст, Селин, и други.
Неговата поезија, иако се развивала во времето на херметизмот и на поетите околу списанието „Глас“ (Збарбаро, Боине, и други), сепак оформила препознатлив лик, често „присвојувајќи“ класични форми. Темите во неговата поезија се често автобиографски. Ана Пики е името на неговата мајка.
Неговата поезија, иако се развивала во времето на херметизмот и на поетите околу списанието „Глас“ (Збарбаро, Боине, и други), сепак оформила препознатлив лик, често „присвојувајќи“ класични форми. Темите во неговата поезија се често автобиографски. Ана Пики е името на неговата мајка.