Во еден миг Во еден миг Прецутеа ружите Се распадна венчето Зашто не можев да ги заборавам ружите Заедно ги баравме Најдовме ружи Тоа беа нејзините ружи тоа беа моите ружи Ова патување го викавме љубов Со нашата крв и нашите солзи ги правевме ружите Што сјаеја само за миг на утринското сонце Ги прецутевме под сонцето низ капините Ружите што не беа нашите ружи Моите ружи нејзините ружи П.С. И така ги заборавивме ружите. (за Сибила Алерамо) | In un momento In un momento Sono sfiorite le rose I petali caduti Perché io non potevo dimenticare le rose Le cercavamo insieme Abbiamo trovato delle rose Erano le sue rose erano le mie rose Questo viaggio chiamavamo amore Col nostro sangue e colle nostre lagrime facevamo le rose Che brillavano un momento al sole del mattino Le abbiamo sfiorite sotto il sole tra i rovi Le rose che non erano le nostre rose Le mie rose le sue rose P.S. E così dimenticammo le rose. (per Sibilla Aleramo) |
Дино Кампана (Dino Campana, 1885 - 1932) бил наречен „проколнат поет“, по теркот на некои од неговите француски современици. Имал турбулентен живот: означен од психички растројства, сложен однос со мајката, чести патувања, апс и бројни психијатриски болници.
Во 1913, неговите несудени издавачи од Фиренца ќе ја загубат единствената копија од единствената збирка поезија што ја напишал (Кампана одново ќе ја напише збирката „според сеќавање“, истата ќе доживее голем успех, а ракописот ќе биде пронајден во 1971).
Стилот на Кампана најчесто е ониричен, тежок и загадочен; темите варираат, но како најчести можат да се издвојат ноќта и патувањето.
Оваа песна, посветена на италијанската писателка со којашто имал кратка и интензивна врска во 1916 година, е сосем поразлична од вообичаениот стил на поетот.
Во 1913, неговите несудени издавачи од Фиренца ќе ја загубат единствената копија од единствената збирка поезија што ја напишал (Кампана одново ќе ја напише збирката „според сеќавање“, истата ќе доживее голем успех, а ракописот ќе биде пронајден во 1971).
Стилот на Кампана најчесто е ониричен, тежок и загадочен; темите варираат, но како најчести можат да се издвојат ноќта и патувањето.
Оваа песна, посветена на италијанската писателка со којашто имал кратка и интензивна врска во 1916 година, е сосем поразлична од вообичаениот стил на поетот.